Ona je žena o kojoj se malo priča i nedovoljno zna, posebno kada se uzme u obzir istorijski značaj njene ličnosti i uticaj koji je imala. Ana Dandolo bila je prva srpska kraljica, koja je koračala pored supruga, kralja Stefana Prvovenčanog i postala majka budućeg kralja Stefana Uroša I. Njena priča ispunjena je vladarskim spletkama, krstaškim ratovima i diplomatskim previranjima.
Ana je bila ćerka Ranijera Dandola, vicedužda Venecije i prokuratora San Marka. Njen deda bio je čuveni dužd Enriko Dandolo koji je tokom Četvrtog krstaškog rata organizovao napade na Zadar (1202) i Carigrad (1204).
Kada su krstaši osvojili Carigrad i srušili Vizantijsko carstvo tokom Četvrtog krstaškog rata 1204. godine, srpski kralj Stefan Prvovenčani tražio je podršku na zapadu. Našao ju je kod Mlečana, a ta podrška nije bila samo politička. Ana Dandolo, unuka moćnog Enrika, postala je krunski dragulj u toj sagi. Brak između Stefana i Ane nije samo ujedinio dve moćne porodice, već je i označio početak nove ere za srpsku krunu.
Krunisanje Stefana Prvovenčanog za srpskog kralja, koje je usledilo nakon braka s Anom, označilo je važan trenutak u istoriji Srbije. Ova ceremonija je bila potvrda Stefana kao vladara i početak nove ere za srpsku kraljevinu. Njegova supruga Ana takođe je primila kraljevsku krunu, što je jasno pokazalo njen značaj u očima muža i njegove vlade.
Ana je bila član ugledne porodice Dandolo koj je imala značajan uticaj u to vreme. Njihova veza s Dubrovnikom i povoljan trgovinski ugovor s tamošnjim vlastima nagoveštavaju njihovu ključnu ulogu u tadašnjim događanjima.
Smrt Ane Dandolo ovekovečena je i na čuvenoj fresci „Smrt kraljice Ane Dandolo“ koja se nalazi u manastiru Sopoćani. Freska prikazuje njen poslednji trenutak. Na uzglavlju se pojavljuju Isus Hristos i Bogorodica. Oko odra je okupljen ceo srpski dvor. Uroš je prikazan u vladarskoj odeždi sa krunom na glavi, a iza njega stoje prinčevi, Milutin i Dragutin, princeza Brnča i snaha, kraljica Jelena, koja ljubi levu ruku Ane. Prisutan je i arhiepiskop Sava ΙΙ. Freska prikazuje da su Uroš i Anini unučići prisustvovali poslednjim trenucima njenog života, što ukazuje na istaknuto mesto koje je imala u svojoj porodici. Delo koje je nastalo između 1263. i 1268. godine, svedoči o njenom trajnom uticaju na srpsku istoriju. Ana je očigledno ostavila dubok trag koji se pamti i vekovima nakon njenog vremena.
(osnazenazena/wikipedia)
