U bajkovitom engleskom selu Steventon, 16. decembra 1775. godine, rođena je Džejn Ostin. Njeno ime, iako u to vreme anonimno, ostaviće neizbrisiv pečat u svetskoj književnosti. Džejn je bila jedno od osmoro dece Džordža i Kasandre Ostin. Njen otac je bio parohijski sveštenik, što je odredilo ton njenog detinjstva, koje je provela u blizini crkve.
Džejnina veza sa Steventonom bila je duboka i neraskidiva. Iako nikada nije zakoračila daleko od ovog slikovitog sela, njeno stvaralačko putovanje bilo je ogromno. Njen otac Džordž, majka Kasandra, starija sestra, takođe Kasandra, i šestoro braće bili su njena porodica, oslonac i inspiracija.
Za Džejn se, na žalost, ne zna mnogo toga izvan njenih dela. Jedini poznat portret koji je prikazuje jeste skica nacrtana od strane njene sestre, danas izložena u muzeju u Londonu. Njeno obrazovanje bilo je iznadprosečno za žene tog doba. Pohađala je nekoliko škola za devojke, gde je stekla osnovno obrazovanje. To iskustvo je produbilo njenu želju za pisanjem i eksperimentisanjem s rečima. Već sa četrnaest godina, 1789. godine, objavila je svoju prvu priču, nagoveštavajući sjajnu budućnost.
Njena porodična kuća bila je mesto gde se rađala književnost. U njoj je Džejn napisala svoje najveće romane i razvijala svoj izuzetan dar za pričanje priča. Nakon selidbe porodice u Bat 1801. godine, gde je provela značajan deo svog života, inspiracija iz ovog primorskog gradića utkana je u njena dela.
Jedno od najfascinantnijih poglavlja u životu Džejn Ostin bila je veridba sa Harisom Big-Viderom, bogatim muškarcem koji joj je ponudio brak. Njena priča liči na romantični zaplet iz njenih romana, ali Džejn je odbila ovu perspektivu finansijske sigurnosti, jer nije osećala ljubav prema Big-Videru. U svom pismu nećaku, zabeležila je reči koje će postati vodič kroz njen književni svet: „Sve se može izdržati i pretrpeti, ali brak bez ljubavi ne.“
Nakon smrti oca 1805. godine, Džejn, njena majka i sestra preselile su se u Sauthempton kod brata Fransisa i njegove porodice. Tamo su provele četiri godine, pre nego što su 1809. godine preselile u Čoton, gde je Džejnin brat imao imanje. Danas, ta kuća je muzej otvoren za javnost i svedoči o njenom životu i vremenu u kojem je živela.
Miran život u Čotonu narušila je njena bolest. Džejn Ostin se suočila sa Adisonovom bolešću, čiji je uzrok ostao misterija. 1817. godine, bolest je dostigla vrhunac i Džejn se morala preseliti u Vinčester u nadi za boljim zdravstvenim tretmanom. Nažalost, dva meseca kasnije, 18. jula 1817, Džejn Ostin preminula je i sahranjena u Vinčesterskoj katedrali.
Njena dela, međutim, žive vječno. Džejn Ostin je objavljivala svoje romane anonimno, no oni su doživeli ogroman uspeh, osvajajući čitaoce širom sveta, kako tada, tako i danas. Njen pristup pisanju bio je jedinstven; iako se njena dela često svrstavaju u žanr romantičnih romana, Ostinova nije bila romantičarka. Njene priče su pre svega bile duboke analize ljudskih osećanja i tadašnjih društvenih normi.
Njene priče su obilovale likovima koji su se suočavali s društvenim očekivanjima i ograničenjima tog vremena. Njeni junaci, poput Elizabet Benet iz „Ponosa i predrasuda“, bili su inteligentni, neustrašivi i često su se suprotstavljali konvencijama društva. Kroz svoje likove, Džejn Ostin je prenosila poruke o značaju ženske nezavisnosti i sposobnosti za razmišljanje.
Džejn Ostin, iako nikada udata i bez dece, ostavila je neizbrisiv trag u književnosti. Njena dela inspirišu čitaoce širom sveta i podstiču na razmišljanje o važnim pitanjima poput ljubavi, braka, društva i individualnosti. Njen genijalan stil pisanja, suptilna ironija i duboka saosećajnost prema ljudima i njihovim sudbinama čine je književnom veličinom koja će zauvek živeti u srcima čitalaca.
(osnazenazena/wikipedia)
