Prošlo je više od stotinu godina od slavnog govora „Sloboda ili smrt“ kojeg je Emelin Emili Pankurst održala na Albert Holu u Londonu.
Ova britanska sufražetkinja i liderka pokreta za žensko pravo glasa tada je rekla „Mi nismo došle ovde sa željom da molimo za milost. Mi zahtevamo pravdu! Jer koliko god da smo mi dobre, koliko god da smo strpljive, koliko god da činimo, nikada nećemo dobiti pravdu sve dok ne budemo imale pravo glasa u ovoj zemlji.
Mi smo hrabre žene, i svi ti prazni reči i optužbe ne mogu nas zaustaviti. Mi znamo da će biti teško. Ali da li smo spremne da odustanemo? Ne! Nikada! Mi smo odlučne da se borimo za ono što zaslužujemo.“
Njene reči aktuelne su i danas, kao i ženska borba za vlastita prava. Rođena u porodici angažovanoj u borbi za socijalnu pravdu, Pankurst je već rano razvila snažan osećaj pravde i jednakosti. Njen rad i hrabrost postali su simbol borbe žena za prava i oslobađanje od društvenih ograničenja.
Pankurst je osnovala Žensko društvo za socijalnu i političku uniju (WSPU), organizaciju koja je koristila metodu nenasilne borbe, kao i i civilnu neposlušnost kako bi skrenula pažnju na nepravdu koju su žene trpele. Organizovala je mirne proteste, štrajkove glađu i demonstracije, te je, kao i njene pristalice trpela hapšenja, zlostavljanja i progone.
Za vreme Prvog svetskog rata, Pankurst se fokusirala na pružanje podrške ratnim naporima i prava žena uključenih u ratne aktivnosti. Njen angažman je doprineo da žene dobiju pravo glasa u Velikoj Britaniji 1918. godine, iako je potpuno univerzalno pravo glasa za žene uspostavljeno tek 1928. godine, iste one u kojoj je i umrla.
Manje poznat detalj o Emili Pankurst je da je bila izuzetno hrabra i odlučna, spremna da se suoči s bilo kojim izazovom. Tokom svog aktivističkog delovanja, često je na javnim skupovima hrabro izražavala svoje stavove i zahtevajula prava žena. Njena strast i borbenost su inspirisale mnoge žene da se ujedine i bore za vlastita prava.
Pankurst je takođe bila majka i supruga, što je predstavljalo dodatne izazove u njenoj borbi. Ipak, uspela je da balansira porodične obaveze i svoju aktivističku ulogu, ostavljajući dubok trag u istoriji i inspirišući generacije žena širom sveta.
Njen rad, hrabrost i odlučnost su postali simbol borbe za rodnu ravnopravnost. Emili Pankurst bila je istinska heroina koja je pokazala da se promene mogu ostvariti ukoliko ne odustanemo od borbe. Njen uticaj oseća se i danas, podsećajući nas da se ne smemo zaustaviti u borbi za pravdu i jednakost.
