Marija Salomea Sklodovska Kiri, francuska fizičarka i hemičarka poljskog porekla, rođena je 7. novembra 1867. u Varšavi, Poljska. Njen život bio je isprepletan naukom, hrabrošću i istrajnošću, a njena dostignuća ostaju inspiracija za mnoge.
Iako su ženama u to vreme bile često uskraćivane naučne prilike, Marija se nije obeshrabrila. Preselila se u Pariz i započela svoje naučno putovanje. Tamo je upoznala Pjera Kirija, budućeg supruga, i zajedno su radili na istraživanjima radioaktivnosti, što će ih kasnije dovesti do Nobelove nagrade.
Otkriće polonijuma i radijuma
Marija Kiri je ostvarila revolucionarna otkrića. Radila je na razdvajanju radioaktivnih izotopa uranijuma i pronašla polonijum i radijum. Ova otkrića ne samo da su unapredila razumevanje hemije i fizike, već su i osvetlila put za nove terapije i istraživanja, uključujući mogućnost lečenja raka putem radioaktivnosti.
Prva žena s dve nobelove nagrade
Marija Kiri je 1903. postala prva žena koja je osvojila Nobelovu nagradu, zajedno sa suprugom Pjerom Kirijem i Anrijem Bekerelom, za njihova istraživanja radioaktivnosti. Kasnije je 1911. osvojila još jednu Nobelovu nagradu, ovoga puta iz hemije, za izolaciju elementarnog radona. I do danas ona je ostala jedina žena koja je dvaput dobila Nobelovu nagradu.
Nasleđe i posleratni angažman
Iako je život Marije Kiri bio obeležen naukom, nije ostavila svoja dostignuća samo sebi. Osnovala je Institut za Radijum u Parizu i posvetila se medicinskim istraživanjima tokom Prvog svetskog rata. Njena naučna upornost i posvećenost ostavili su dubok trag u svetu nauke i medicinske zajednice.
Odlazak i nastavak njenog nasleđa
Marija Kiri je preminula 4. jula 1934. godine, a njena smrt povezana je sa izlaganjem radijaciji tokom naučnih istraživanja. Njena starija kćerka, Irena Žolio-Kiri, nastavila je njen naučni legat i osvojila Nobelovu nagradu za hemiju. Njeno nasleđe ostaje kao inspiracija za sve buduće generacije naučnika, posebno žena, koje se bore za svoje mesto u svetu nauke.
(osnazenazena/wikipedia)
