U današnjem društvu, često smo potaknuti da budemo ljubazni, susretljivi i spremni na udovoljavanje drugima. Međutim, koliko često zanemarujemo vlastite potrebe kako bismo ispunili očekivanja drugih? Pitanje koje se nameće jest: Kako to neprestano udovoljavanje drugima utiče na naš život, i zašto bismo trebali razmotriti prestanak s tim običajem?
Neprestano udovoljavanje drugima može imati ozbiljan uticaj na naše fizičko i emocionalno blagostanje. Osećaj stalne obaveze da se ispuni očekivanja drugih može izazvati stres, anksioznost i iscrpljenost. Ignorisanje vlastitih potreba može voditi gubitku identiteta i osećaju neispunjenosti, dok se vremenom gubi autentičnost u životu.
Jedan od ključnih problema s neprestanim udovoljavanjem drugima je nedostatak postavljanja granica. Stalno pristajanje na želje i potrebe drugih može dovesti do gubitka kontrole nad vlastitim životom. Postavljanje granica nije sebično, već je nužno kako bismo očuvali vlastitu dobrobit i sačuvali emocionalnu ravnotežu.
Osim toga, takvo ponašanje može dovesti do neravnoteže u međuljudskim odnosima. Ako smo uvek spremni udovoljiti drugima, može doći do nerazumevanja i nerealnih očekivanja u odnosima. Očekivanja drugih mogu postati toksična, a mi se možemo osećati izgubljeno ili zlostavljano.
Zašto bismo onda trebali prestati s ovim obrascem? Prvo, važno je razumeti da je briga o vlastitim potrebama jednako važna kao i briga o potrebama drugih. Samozanemarivanje dugoročno može dovesti do gubitka sreće i zadovoljstva u životu. Postavljanje granica i preuzimanje odgovornosti za vlastitu dobrobit ključno je za održavanje zdravih odnosa, kako s drugima, tako i sa samim sobom.
Nije sebično brinuti o sebi; to je preduslov za ispunjen život. Zato je važno naučiti reći „ne“ kada je to potrebno, postaviti prioritete i slušati vlastite potrebe.
To ne znači da trebamo postati neosetljivi ili se povući iz društva, već da prepoznamo važnost održavanja ravnoteže između brige o sebi i brige o drugima.
U konačnici, prestanak s neprestanim udovoljavanjem drugima nije samo čin samopomoći, već i ključ za izgradnju zdravih i održivih odnosa, kako sa drugima, tako i sa samim sobom.
(osnazenazena/pixabay)
