Sindrom lažnog sećanja, poznat i kao lažni memorijski sindrom, označava stanje u kojem osoba ima jaka uverenja i sećanja na događaje koji se nikada nisu dogodili. Ovi lažni memorijski zapisi su obično emocionalno nabijeni i za osobu su jednako stvarni kao i prava sećanja.
Fenomen sindroma lažnog sećanja postao je posebno interesantan u psihologiji i pravosuđu zbog njegovih implikacija na ljudsko pamćenje i svedočenja u sudskim postupcima.
Kako dolazi do sindroma lažnog sećanja?
Postoji nekoliko načina na koje sindrom lažnog sećanja može da se razvije:
Sugestija: Spoljna sugestija od strane osoba u okruženju, posebno autoritativnih figura kao što su terapeuti ili roditelji, može biti jedan od najjačih faktora u stvaranju lažnih sećanja. Na primer, ako terapeut sugeriše pacijentu da sećanje na traumatičan događaj koji se nikada nije dogodio može biti ključ za rešavanje problema, osoba može stvoriti sećanja na taj događaj.
Ispitivanje: Postavljanje sugestivnih pitanja tokom ispitivanja može izazvati lažna sećanja. Na primjer, osoba može biti pitana: „Jeste li sigurni da se niste setili više detalja o tom događaju?“ Ovakva pitanja mogu potkopati prava sećanja i podstaći stvaranje lažnih.
Uticaj okoline: Emocionalni događaji i okolina u kojoj osoba provodi vreme takođe mogu uticati na stvaranje lažnih sećanja. Grupna sećanja, gdje više ljudi deli isto netačno sećanje na događaj, takođe su zapažena.
Kako se manifestuje sindrom lažnog sećanja?
Sindrom lažnog sećanja može se manifestovati na različite načine:
Stvaranje lažnih događaja: Osoba može stvoriti sećanje na događaj koji se nikada nije desio, često trauma ili ozbiljan događaj. Ova sećanja su za osobu jednako stvarna i emocionalno nabijena kao i prava sećanja.
Modifikacija stvarnih sećanja: Ponekad osoba može promeniti svoja stvarna sećanja na događaje tako da se poklapaju sa njihovim očekivanjima ili uverenjima.
Konfuzija između stvarnih i lažnih sećanja: Osoba može postati zbunjena između stvarnih i lažnih sećanja, a da ne može razaznati šta je stvarno.
Zašto je važno razumeti sindrom lažnog sećanja?
Razumevanje sindroma lažnog sećanja ima ključne implikacije u psihologiji, psihijatriji i pravosuđu. Na primer, u sudskim procesima, svedočenja zasnovana na lažnim sećanjima mogu dovesti do ozbiljnih nepravdi. Pomaže i u poboljšanju terapeutskih metoda, posebno kod osoba koje su pretrpele traumatične događaje, kako bi se izbeglo stvaranje lažnih sećanja tokom terapije.
Osim toga, razumevanje kako se sindrom lažnog sećanja razvija pomaže ljudima da budu kritičniji prema svojim sopstvenim sećanjima i sećanjima drugih. To takođe može poboljšati proces donošenja odluka i komunikacije, kako u profesionalnom, tako i u ličnom okruženju.
Sindrom lažnog sećanja predstavlja kompleksan fenomen u psihologiji i pravosuđu. Razumevanje kako se stvaraju i manifestuju lažna sećanja je ključno kako bismo bolje zaštitili prava i pravdu, i kako bismo poboljšali našu sposobnost da komuniciramo i donosimo odluke zasnovane na realnim informacijama, a ne na iluzijama i netačnim sećanjima.
(osnazenazena/pixabay)
