Verovatno ste se susreli s ovim fenomenom na poslu, dok ste se družili s prijateljima ili tokom prazničnih okupljanja s rodbinom: Osoba koja o nekoj temi zna vrlo malo tvrdi da je ekspert, možda čak da je najveći znalac u tom području. Ovaj fenomen ima i svoje ime: Daning – Krugerov efekat. Iako to nije bolest, sindrom ili mentalni poremećaj, prisutan je u nekom obliku kod svih nas, a postoji još od vremena postanka ljudskog uma. Tek su ga nedavno proučavali i dokumentovali socijalni psiholozi.
Dejvid Daning i Džastin Kruger su 1999. godine objavili svoje istraživanje u „Journal of Personality and Social Psychology“ u kojem su predstavili rezultate svojih istraživanja na polju onoga što filozofi znaju već vekovima, a Sokrat je navodno o tom fenomenu rekao: „Jedina prava mudrost je znati da ništa ne znaš.“ Charles Darwin je to isto stavio na papir 1871. godine, rekavši da „neznanje puno češće dovodi do samouverenosti nego što to čini znanje.“ Drugim rečima, ljudi koji malo znaju često precenjuju svoje sposobnosti i često se hvale svojim znanjem.
Za potrebe svojih istraživanja, Daning i Kruger su sproveli testove na ljudima iz različitih područja, uključujući gramatiku, logičko razmišljanje i humor. Nakon svakog testa, ispitanici su ocenjivali svoju kompetentnost, odnosno govorili koliko misle da su bolji od drugih u testiranoj oblasti.
Rezultati su bili šokantni. Bez obzira na oblast, ljudi koji su loše prošli na testu u veći slučajeva su precenili svoje sposobnosti. Na primer, oni koji su postigli najlošije rezultate smatrali su da su imali oko 70% tačnih odgovora. Drugim rečima, osobe koje su znale najmanje bile su sklonije precenjivanju svojih sposobnosti i verovale su da su stručnjaci u oblasti o kojoj zapravo ništa nisu znali.
Neki od ključnih primera istraživanja Daninga i Krugera uključuju matematiku, poznavanje vina, šah, medicinu i bezbednost oružja (među lovcima). Ovo je pokazalo da je Daning-Krugerov efekat univerzalan i može se primeniti na mnoga područja ljudskog znanja.
Iako Daning-Krugerov efekat obično ima manje ozbiljne posledice, može biti opasan u situacijama kada osoba s visokim nivoom nekompetencije ima uticaj, odnosno nalazi se na nekoj od značajnih funkcija u društvu. Nedostatak samosvesti o vlastitim greškama može imati ozbiljne posledice, posebno ako nema nikoga ko će otvoreno i iskreno kritikovati takvu osobu.
A šta se dešava kada neko ne želi prihvatiti kritiku ili raditi na poboljšanju svojih veština? Daning-Krugerov efekat nam pokazuje da je ovo važno pitanje i da možda postoji potreba za većom samosvešću i skromnošću u proceni sopstvenih sposobnosti.
Daning-Krugerov efekat nije ograničen na pojedince; može se primeniti na grupe, organizacije i čak celokupne nacije. Razumevanje ovog fenomena može pomoći u prepoznavanju i rešavanju problema uzrokovanih precenjenim samopouzdanjem i nedostatkom samosvesti.
(osnazenazena/wikipedia)
