Zašto je često teško osloboditi se negativnih misli i prestati se fokusirati na stvari koje nas čine nesrećnima? Ima li istine u tvrdnji da veći deo naših misli vodi ka negativnosti, čak njih I do 80 odsto? Ova pojava nas navodi da preispitamo zašto smo često skloni negativnom razmišljanju i kako promeniti ovu destruktivnu naviku.
Negativno razmišljanje često je posledica neprijatnih životnih iskustava, poput tuge, besa, depresije ili anksioznosti. Važno je napomenuti da negativne emocije takođe imaju svoj smisao i svrhu. One služe kao način zaštite i pomažu nam da preživimo u izazovnim i opasnim situacijama.
Kroz evoluciju, ljudi su naučili prepoznati i reagovati na potencijalne opasnosti koristeći negativne emocije kao okidače za „borbu ili bekstvo“ u trenucima pretnje.
Međutim, ljudi često doživljavaju patnju tako što neprestano razmišljaju o njoj. Psiholozi smatraju da je to način na koji pojedinci pokušavaju da razumeju sopstvenu bol, verujući da ta patnja ima dublje značenje i da se nije dogodila bez razloga.
Dešifrovanje samoporažavajućih uverenja i negativnih misli
Naš sistem uverenja obuhvata lične stavove, razmišljanja i vrednosti koje smo stekli tokom vremena. Naša uverenja stalno oblikuju način na koji doživljavamo sebe i svet oko sebe. Samoporažavajuća uverenja mogu nas voditi ka nezadovoljstvu i neuspehu.
Na primer, ako verujete da je vaša vrednost usko povezana sa vašim postignućima, tada ćete osećati sreću samo kada budete izuzetno uspešni u svom poslu, ostvarivali zadate ciljeve i dobijali priznanja od drugih ljudi.
Suprotno samoporažavajućim uverenjima, negativni obrasci razmišljanja ne moraju biti konstantno prisutni. Oni se često pojavljuju samo u stresnim situacijama, i to često automatski.
Međutim, negativne misli mogu ojačati samoporažavajuća uverenja ako se ne znaju preusmeriti na pozitivniji tok. Osobe koje se suočavaju sa negativnim razmišljanjem često doživljavaju negativne misli kao „Nikada neću uspeti!“ ili „Nikada neću biti dovoljno dobar!“ To može dovesti do okrivljavanja sebe za sve loše događaje, smanjenja samopouzdanja i razvoja depresije i anksioznih poremećaja.
Zašto su negativne misli problem?
Prema kognitivno-bihevioralnim teorijama, naše misli i uverenja oblikuju naše viđenje samih sebe i sveta oko nas. Misli bazirane na pesimizmu mogu negativno uticati na emocije, ponašanje i mentalno zdravlje. Ove misli često doprinose razvoju poremećaja raspoloženja i anksioznih poremećaja.
Negativne misli mogu dovesti do stvaranja naučene bespomoćnosti, gde osoba prestaje da se trudi ili odustaje od suočavanja sa problemima, jer veruje da situacije ne mogu biti promenjene, kako u jednom aspektu, tako i u svim ostalim delovima svog života.
Moć pozitivnog razmišljanja
Svi mi povremeno padnemo u zamku negativnog razmišljanja. Međutim, promena ove navike zahteva svestran pristup. Prvi korak je prepoznati negativne misli i priznati ih. Zatim, rad na preusmeravanju tih misli ka pozitivnijem i konstruktivnijem razmišljanju može biti od velike koristi.
Pamćenje pozitivnih iskustava i aktivno traganje za pozitivnim aspektima situacija može nam pomoći da promenimo ovu naviku i poboljšamo kvalitet svog života. Važno je napomenuti da je promena navike dugotrajan proces, ali ulaganje truda u preusmeravanje negativnog razmišljanja može značajno poboljšati naše mentalno zdravlje i opšte blagostanje.
(osnazenazena/pixabay)
