U srcu srpskog pozorišta stajala je jedna izuzetna umetnica – Draginja Ružić. Rođena 1834. godine, ona je osvetlila scenu Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu svojim talentom, lepotom i izuzetnom interpretacijom likova.
Draginja, poznata i kao Dragi, proširila je horizonte srpskog glumišta, ostvarujući brojne uloge koje su oblikovale i definisale srpsku pozorišnu scenu. Njena prva pozorišna avantura počela je u Srpskom Čanadu u Rumuniji, gde se pridružila diletantskoj družini. Njenoj karijeri doprineo je i brak s glumcem Dimitrijem Ružićem.
Članica Srpskog narodnog pozorišta postala je 1861. godine, čime je započela svoj neprekinuti angažman u ovom teatru. Iako je doživela prekide tokom burnih perioda u istoriji pozorišta, Draginja se uvek vraćala, ostavljajući neizbrisiv trag.
Njena interpretacija raznovrsnih uloga, od sentimentalnih ljubavnica do ozbiljnih karaktera, pokazala je njen izuzetan umetnički dijapazon. Oko 350 uloga, odigranih s neiscrpnim darom, svedoče o dubini njenog talenta. Draginja je umela oživeti likove najsitnijim detaljima, a njena umetnost bila je ne samo domaća već i evropska u svojoj vrednosti.
Draginja je ostavila neizbrisiv trag u istoriji srpskog pozorišta, a njeni suvremenici ocenjivali su je kao veliku umetnicu evropskog nivoa. Njena odluka da se povuče s scene 1898. godine, u 64. godini života, bila je iznenađenje, a tuga zbog njenog odlaska osećala se duboko i dugo.
Pored pozorišta, Draginja je pronašla sreću u braku s Dimitrijem Ružićem. Njihov skladan život trajao je sve do njene smrti 1905. godine u Vukovaru. Draginjin doprinos umetnosti prepoznat je i nakon smrti, a odlikovana je Srebrnim lovorovim vencem, visokim priznanjem Društva za Srpsko narodno pozorište.
Draginja Ružić ostala je svetionik srpskog pozorišta, a ulica u Novom Sadu koja nosi njeno ime svedoči o značaju i trajnom nasleđu ove velike umetnice.
(osnazenazena/wikipedia)
