Doktorka Draginja Babić, rođena 3. oktobra 1886. u Valjevu, ostavila je neizbrisiv trag u istoriji srpske medicine i humanosti. Kroz svoj izuzetan, iako kratak život, dr. Babić postala je simbol hrabrosti, požrtvovanosti i neumornog rada.
Rođena u uglednoj porodici trgovca Janka Babića i Jelene (Jelke) Mišković, Draginja je rasla u atmosferi odgovornosti i posvećenosti. Njen otac Janko Babić i brat Marko Babić su obavljali odgovorne funkcije u lokalnoj upravi, dok su brat Jovan Babić i sestra Marija Tadić bili ugledni profesor i farmaceut.
Draginja je svoje obrazovanje započela u Valjevu, a nastavila u Beogradu, gde je završila više razrede gimnazije. Njeno medicinsko obrazovanje je vodilo kroz Cirih, gde je bila stipendista valjevske opštine, a potom do Berlina, gde je postala prva Srpkinja koja je završila studije medicine na Berlinskom univerzitetu.
Profesionalna karijera
Iako su je u Berlinu želeli zadržati, kao izvrsnog mladog lekara, ona se odlučuje vratiti u domovinu. Po povratku u Srbiju, Draginja je započela svoju radnu karijeru kao pomoćni lekar u Okružnoj bolnici u Valjevu. Uskoro je položila državni ispit i postala opštinski lekar. Tokom Balkanskih ratova, pokazala je hrabrost i veštinu rukovođenja kao upravnik rezervne bolnice u Valjevu.
Herojski čin žene koja nije štedela sebe
Najveći deo njene herojske priče odvijao se tokom Prvog svetskog rata. Kada su austrougarske trupe prodrle, Draginja se povukla sa srpskom vojskom u Pirot, gde je obavljala funkciju upravnika Okružne bolnice. Nakon Kolubarske bitke, vratila se u Valjevo i suočila sa izuzetno teškom situacijom tokom epidemije pegavog tifusa koju su proširili austrougarski vojnici. Iako su svi bežali iz grada, Draginja se vratila kako bi pomogla obolelima, nesebično pružajući svoju stručnost i brigu.
U Valjevu, gde je umiralo na stotine ljudi dnevno, Draginja Babić se neustrašivo borila za živote svojih sugrađana. Nažalost, postala je i sama žrtva pegavog tifusa, umirući krajem januara 1915. sa samo 29 godina. Tri dana posle nje, od tuge je umro i njen otac Janko. Njena hrabrost i žrtva ostali su upamćeni. Ona je bila među prvim lekarskim žrtvama u Valjevu tokom Prvog svetskog rata.
Draginja Babić je odlikovana Ordenom Svetog Save 4. reda 1913. godine, priznanjem za njen izuzetan doprinos medicini i hrabrost u teškim vremenima ratnih strahota. Njeno ime živi kao simbol nesebične ljubavi prema čovečanstvu i hrabrosti u suočavanju s najtežim izazovima.
(osnazenazena/wikipedia)
