Milica Stojadinović Srpkinja (Srbkinja), jedna od najznačajnijih ličnosti u srpskom narodu, ostavila je neizbrisiv trag i jedinstven vlastiti pečat na srpskoj književnoj sceni. Rođena 1828. u sremskom selu Bukovcu, odrasla je u duhu romantizma, voleći svoju domovinu sa strašću koja se ogleda u njenim pesmama i delima.
Obrazujući se uglavnom sama, Milica je postala pesnikinja čiji su stihovi odjekivali intimnim tonom i nacionalnim ponosom. Njene pesme, objavljene u tri knjige tokom 19. veka, duboko su prožete ljubavlju prema domovini i rodoljubivim osećanjima. Njen odnos sa Vukom Karadžićem i Minom Vukomanović samo je naglasio njen značaj u srpskim književnim krugovima.
Srpkinja nije bila samo pesnikinja već i svedok burnih događaja svog vremena. U svojim delima, kao što je dnevnik „U Fruškoj gori“, beležila je utiske o životu, ljubavi prema narodu, i snažnoj povezanosti sa srpskom tradicijom. Iz njenih reči izbija ne samo umetnički izraz već i duboko ukorenjena pripadnost i ljubav prema otadžbini.
Njena poezija nije samo odjekivala ličnim osećanjima već je bila odraz vremena u kojem je živela. Tokom burnih događaja 1848. godine, ona je hrabro stala uz svoj narod, pevajući o junacima i veličajući slobodu. Njena reportaža „Srce i barikade“ iz Beograda tokom bombardovanja 1862. godine svedoči o hrabrosti i posvećenosti jedne žene vođenih ljubavlju prema domovini.
Milica nije bila samo pesnikinja svog doba; bila je i pionirka. Prva žena ratni izveštač, doprinosila je književnosti ali i otvarala put za buduće generacije žena koje će se afirmisati u književnosti i novinarstvu.
Njeno delo nije bilo samo lična ekspresija već i katalizator za srpski nacionalni identitet. Kroz stihove ona je prenosila ljubav prema tradiciji, hrabrost u suočavanju sa izazovima vremena, i ponos u pripadanju srpskom narodu.
Pred kraj života, napustivši Vrdnik gde je živela, prelazi u Beograd, gde je i umrla 25. jula 1878. godine, potpuno zaboravljena u krajnjoj bedi. Sahranjena je u dvorištu manastira sremske Ravanice, koji se nalazi na ulazu u Vrdnik.
Danas, manifestacija „Milici u pohode“ i književna nagrada „Milica Stojadinović Srpkinja“ svedoče o trajnom nasleđu ove velike pesnikinje. Njeno ime živi ne samo kroz reči već i kroz inspiraciju koju pruža svima koji otkriju njenu riznicu stvaralaštva. Milica Stojadinović Srpkinja ostaje večno urezana u srpsku književnost kao oličenje ljubavi prema rečima, domovini i slobodi.
(osnazenazena/wikipedia)
