„Slikarstvo je jezik koji govori iz srca, a Katarina Ivanović bila je majstor tog jezika. Njeno delo, iako skromno u broju, prožeto je dubokim duhovnim i umetničkim izrazom, ostavljajući neizbrisiv pečat na srpskoj umetničkoj sceni XIX veka.“ Katariin opus uključuje 38 slika, nekoliko crteža i skica.
Rođena u Vespremu 15. maja 1811. (ili 1819), Katarina je odrasla u porodici trgovca, gde je od malih nogu negovala ljubav prema umetnosti i obrazovanju. Sa samo jedanaest godina, već je govorila dva strana jezika, nagoveštavajući izuzetan talenat i inteligenciju.
Učitelji i putovanje ka umetnosti
Zahvaljujući podršci trgovca Đorđa Stankovića, Katarina je započela učenje slikarstva u ateljeu Jožefa Peškog i Revaja u Pešti. Njeni koraci dalje vodili su je u Beč, gde je, uprkos ograničenjima za žene, studirala na Umetničkoj akademiji i privatno kod bečkog slikara Valdmilera.
Srpska umjetnička pustolovina
Kada je stigla u Beograd 1846. godine, Katarina je donela sa sobom bogato iskustvo i veštinu koju je stekla putujući po Evropi. Njena prisutnost u srpskoj prestonici ostavila je značajan trag kroz portrete viđenih ličnosti, uključujući i portret knjeginje LJubice Obrenović.
Hrabrost i ljubav prema otadžbini
Iako je Katarina slabo govorila srpski, bila je veliki rodoljub. Njena predanost Srbiji ogledala se i u poklonu Narodnom muzeju 1879. godine, koji je bio odskočna daska za osnivanje muzeja.
Poslednji čin i nasleđe
Katarina Ivanović preminula je u Stolnom Beogradu 22. septembra 1882. godine, postavši prva žena akademik među Srbima. Njeno delo danas ostaje živo u galerijama i muzejima, svedočeći o životu i vremenu koje je sama umetnica neizmerno obogatila svojom prisutnošću.
Kroz svoje slike, Katarina Ivanović postala je tiha, ali snažna glasnogovornica srpskog duha i umetnosti tokom XIX veka.
(osnazenazena/wikipedia)
