U srcu Balkana, u Mariboru 1893. godine, rođena je Antonija Javornik, koja će postati simbol hrabrosti i nesebične ljubavi prema Srbiji – pod imenom koje je sama birala, Natalija Bjelajac. Njena životna priča, isprepletena borbom i požrtvovanošću, ostavlja nas poniznima i inspirisanima.
Natalija je srpska heroina, bolničarka i narednik srpske vojske u Balkanskim i Prvom svetskom ratu. U borbama je ranjena dvanaest puta i za ispoljenu hrabrost odlikovana isto toliko puta.
Pod uticajem strica Martina, poručnika austrougarske vojske, koji je preko Drine iz Bosne prelazi u Srbiju I pridružuje se srpskoj vojsci, Antonija i sama polazi istim putem menjajući pritom ime u Natalija Bjelajac. Njeno srce i duša bili su od tada usmereni ka Srbiji, gde je, rame uz rame s muškarcima, hrabro koračala ka svojoj sudbini.
Balkanski Ratovi: Prva vatrena provera
U Prvom balkanskom ratu, Natalija je postala bolničarka u pukovskoj bolnici u pukovskoj bolnici 11. pešadijskog puka „Karađorđe”. Sa tim pukom je učestvovala u oslobađanju Srbije od Turaka, pravcem Kosovo Polje, Kumanovo, Skoplje, preko Kosova i Metohije, Prizrena, planina severne Albanije prema Lješu, Kroji, Tirani, Draču i Skadru. Njeno iskustvo tokom oslobađanja Srbije od Turaka ostavilo je neizbrisiv trag, a hrabrost na položaju blizu Drenka donela joj je prvo odlikovanje – medalju Miloš Obilić.
Prvi svetski rat: Svedokinja velikih bitaka
Prvi svetski rat značio je njen dolazak na front, gde je učestvovala u Cerskoj bitki braneći Beograd. Kroz povlačenje preko planina, oporavak, borbe na Solunskom frontu, sve do bitke na Kajmakčalanu, Natalija je ispisivala svoju herojsku priču. Karađorđeva zvezda s mačevima i druga visoka odlikovanja postala su svedoci njene izuzetne hrabrosti.
Posleratno vreme: Skromnost i ljubav prema slobodi
Posle rata, Natalija se nije zaustavila. Posetila je porodicu u Mariboru, ali se vratila Beogradu, živeći skromno. Njena rečenica, „Mogla sam dobiti zemlju i kredit, ali nisam želela trgovački odnos sa otadžbinom. Ličilo mi je to na neki trgovački odnos: ja otadžbini malo krvi, a meni otadžbina – nadoknađuje zemljom, položajem, kućom, novcem… Nikako to nisam mogla. Ja sam se iz ljubavi tukla za slovenske narode – da zbace tuđinski jaram i žive u slozi, ljubavi i slobodi u jednoj državi.,“ otkriva jednom prilikom Natalija svoju duboku ljubav prema slovenskim narodima.
Nana: Nežnost i sećanje
Nataliju su oslovljavali s ljubavlju kao „Nana“. Početkom Drugog svetskog rata, hapsi je Gestapo i sprovodi u logor na Banjici, koji je, zahvaljujući hrabrosti, preživela.
Kraj velike herojske sage
Na šezdesetogodišnjicu Cerske bitke, 16. avgusta 1974. godine, Natalija Bjelajac, narednik srpske vojske, tiho je napustila ovaj svet. Njeno ime ostaje urezano u zvezdano nebo srpske istorije, a reči na skromnom spomeniku odražavaju dušu koja je nesebično živela za ljubav prema otadžbini.
(osnazenazena/wikipedia)
